Tri glavne atlantske zemlje koje pretežno govore engleski (SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo i Kanada) su sada „bolesnici“ sveta. Skoro ceo 19. vek pa sve do Prvog svetskog rata, Otomansko carstvo je vređano kao „bolesnik Evrope“, kaže lord Konrad Blek. Ova omalovažavanja su se pokazala preuranjena kada su stavljena na probu u Prvom svetskom ratu. Otomansko carstvo je nadživelo Rusko carstvo u ratu, a Turci su bacili britanske, francuske i snage Komonvelta u more sa 220.000 žrtava u debaklu na Galipolju 1915-1916, najvećem i skoro konačnom porazu u karijeri Vinstona Čerčila . Blek ocenjuje da je preuranjeno, potcenjivati tri vodeće zemlje Zapadnog sveta, ali očigledno da su ove zemlje engleskom govornog područja na najnižoj tački i da „prolaze kroz dolinu poniženja“.

U Britaniji, donedavna premijerka Liz Trus i tadašnji državni kancelar Kvasi Kvarteng predstavili su hrabar i maštovit budžet. Suočeni sa dvocifrenom inflacijom i zanemarljivim ekonomskim rastom, uveli su ograničenje povećanja cena energenata za javnost tako što su naterali državu da preuzme račun za povećanje cena prirodnog gasa i električne energije iznad predviđenog nivoa, čime je poništio planirano povećanje cene za šest poena. porez na dobit preduzeća i umanjiti maksimalni porez na dobit za pet poena. Nažalost i neobjašnjivo, oni nisu dali propratne predloge za značajno smanjenje vladinih troškova. Obično su ambiciozni predlozi za smanjenje poreza praćeni elaboriranim procenama rezultirajućeg gubitka prihoda koji se značajno vraća povećanjem prihoda od povećane potražnje potrošača i većom brzinom transakcije novca. Naravno, sve takve procene su u suštini bacanje strelice u dasku, ali su neophodne da bi se ućutkali tvrdoglavi i dogmatski ekonomisti, posebno levičari sa visokim porezima i autoritarni regulatori. Ekonomija je u suštini psihologija i aritmetika trećeg razreda. Truss i Kvarteng su shvatili psihologiju ispravno, ali pošto nisu uspeli da proizvedu bilo kakvu aritmetiku, ostavili su se širom otvorenim za poplavu skeptičnih ismevanja.

Konrad Blek važi za izvrsnog poznavaoca britanske političke scene. On se svojevremeno odrekao kanadskog državljanstva kako bi dobio titulu engleskom lorda. U britanskoj parlamentarnoj praksi opozicija lojalna kraljevskom Veličanstvu, ima svoj “kabinet u senci”. Laburisti su opozicija od 2010. I njihovo rukovodstvo je Vlada u senci koja se bavi alternativnom politikom pozivajuću vladu na odgovornost.

Blek u svojim komentarima primećuje da je Laburistička partija, sada grupa “neregenerisanih marksista” koja se krije iza svog relativno bezazlenog vođe Keira Starmera, te, kako kaže, socijalističkih licemera u Međunarodnom monetarnom fondu i širokog aparata Evropske unije, koji još uvek besan zbog Bregzita. Svi su nasrnuli na budžet kao izgladneli vukovi, kaže Blek.

Truss nije predstavila budžet baš ubedljivo, a njena kancelarka je pre samo  par nedelja samouvereno obaveštavala međunarodne finansijske medije u Vašingtonu da je čvrsta u svojim  stavovima i da „ne ide nigde“.

Ona je premijerka bila tek šest nedelja, i iako bi izgledalo gotovo nezamislivo apsurdno da čak i podmukli članovi britanske stranke torijevaca iskrcaju još jednog lidera tako brzo nakon što su ispunili prostor između bivšeg premijera Borisa Džonsona, I upravo se to dogodilo. Nakon niza odlazaka vlade i neslaganja unutar stranke, Truss je dala ostavku. U međuvremenu, separatistička Škotska nacionalna partija sada predvodi konzervativce u anketama, a nekadašnji teroristički obojeni Šin Fejn, praotac Irske republikanske armije, useljava se u vladu Severne Irske. Kako novi monarh ulazi u svoju vladavinu, političko stanje njegovog glavnog carstva teško da bi moglo biti gore, ocenjuje Blek. Verovatno će biti bolje jer je teško zamisliti dalje pogoršanje, ali mnogo će zavisiti od toga da li Torijevci mogu da naprave istorijski povratak.

Blek navodi da je Kanada provela sedam godina bespomoćno se valjajući u bezumnoj fiksaciji na klimatske promene, starosedeoce i rodna pitanja.

Većina Kanađana je donekle svesna debakla Vašingtona, kaže Konrad Blek. Od svog izbora, predsednik Bajden je vodio rat bez milosti protiv industrije nafte i gasa u SAD, dok je istovremeno omalovažavao dvor Saudijaca. Nedavni izveštaj Komiteta za oslobađanje prosperiteta otkrio je da bi, s obzirom na rastuće cene, da je energetska politika Trampove administracije održana, Sjedinjene Države proizvodile dva do tri miliona barela nafte dnevno nego što je trenutno, što bi gurnulo na sniženje globalnih cena nafte. Inače, Konrad Blek je autor biografije Donalda Trumps, koji mu je pomogao da izadje ranije iz zatvora 

Konrad Blek je konzervativac i bio je vlasnik lanaca novina I medija u Severnoj Americium I Britaniji. U Sjedinjenim Državama je osudjen  za prevaru i ometanje pravde 2007. godine Gde je služio zatvorsku kaznu. Međutim, Bleka je 2019. pomilovao američki predsednik Donald Tramp.

Ruski predsednik Vladimir Putin je u suštini profitirao od američke politike sa cenama i povećao prihode od izvoza skupe nafte za finansiranje svog agresorskog rata u Ukrajini, kaže Blek. Sada Sjedinjene Države troše desetine milijardi dolara da pomognu Ukrajincima da se odupru Rusima. Pošto je Bajden zaplašen zelenim terorom koji bezumnim insistiranjem na odustajanju od fosilnih goriva podržava kao eko-robot na autopilotu, sveo se na pozivanje saudijskog prestolonaslednika i traženje povećanja proizvodnje. Umesto toga, Saudijci, sa zasluženim prezirom prema vladi najmoćnije nacije sveta, dodatno su smanjili proizvodnju, ostavljajući Bajdenovu nespremnu pratnju da govori o obustavljanju prodaje naoružanja Saudijcima. Ovo bi samo pogoršalo stvari dajući desetine milijardi dolara ugovora o odbrani američkim neprijateljima. Čak i velike sile, kada je njihova spoljna politika zasnovana na idiotizmu, mogu biti, po čuvenom izrazu predsednika SAD Ričarda Niksona, „jadan, bespomoćan džin“, kaže Blek. Pet hiljada ilegalnih migranata dnevno prelazi preko južne granice, a Rusija, čak i dok napada Ukrajinu, predstavlja SAD u sumanutom nastojanju da oživi katastrofalni nuklearni sporazum sa Iranom o kojem je Barak Obama pregovarao, a Donald Tramp jednostavno otkazao. 

Na osnovu istorije, sve tri zemlje će se vrlo brzo okupiti i ponovo zauzeti svoja mesta među najuglednijim nacijama sveta, oprimističan je Konrad Blek u Njujorškom Sanu. Gotova istovremeno u kanadskom Nešenel Postu navodi da su Amerika, Britannia i Kanada ‘bolesnici” sveta, parafrazirajući konstataciju iz godina koje su prethodile Prvom svetskom ratu kada je Otomanska imperija pogrdno nazivana “bolesnikom Evrope”.

IZVOR NATIONAL POST