Zaključak Saveta ministara: Žalimo zbog nazadovanja Srbije u usklađenosti sa spoljnom politikom EU
EU duboko žali zbog nazadovanja Srbije u usklađenosti sa zajedničkom evropskom spoljnom politikom, posebno u odnosu na sankcije protiv Rusije i Belorusije, kao i zbog spoljnopolitičkih aktivnosti koje su u suprotnosti sa zajedničkim pristupom EU, navodi se u zaključcima o Srbiji i Zapadnom Balkanu koje je usvojio Savet ministara EU.
U godišnjim zaključcima o procesu proširenja i pojedinačnom napretku uključenih zemalja, EU pozdravlja “ukupni napredak” Srbije u pregovorima o članstvu, u kojima su do sada otvorena 22 od 35 poglavlja, ali naglašava da je reformama u oblasti vladavine zakona i temeljnih prava potreban “obnovljeni zamah”.
“Napredak u ovim oblastima i normalizacija odnosa sa Kosovom odrediće ukupni tempo pregovora o članstvu”, naglašava se u tekstu.
EU od Srbije očekuje da se “bez odlaganja” angažuje u dijalogu sa Prištinom na postizanju “sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa u skladu sa međunarodnim pravom i evropskom pravnom tekovinom”.
Sporazum bi trebalo da “reši sva otvorena pitanja između dve strane”, navodi se u zaključcima i naglašava “snažno očekivanje da svi prethodni sporazumi budu u potpunosti poštovani i primenjeni bez odlaganja”.
EU poziva obe strane da se uzdrže od jednostranih i provokativnih poteza koji mogu da dovedu do napetosti i nasilja.
Savet ministara pozdravlja činjenicu da Srbija navodi evropsku integraciju kao strateški cilj, ali dodaje da “dela treba da prate reči”.
“U kontekstu agresivnog rata Rusije protiv Ukrajine, EU očekuje od Srbije da pokaže nedvosmislenu privrženost EU i podrži zajedničke principe i vrednosti”.
Savet ministara poziva vlasti u Srbiji da “objektivno istupaju u javnosti o EU i da se aktivno uključe u sprečavanje svih vrsta dezinformacija i spoljnih manipulacija kroz sve medijske kanale”.
Savet pozdravlja podršku Srbije rezolucijama usvojenim u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, ali naglašava “snažno očekivanje da Srbija, kao stvar od najvećeg prioriteta, ispuni obaveze iz pregovaračkog okvira i pojača stepen usklađenosti sa zajedničkom evropskom politikom i restriktivnim merama”.
Usklađivanje sa viznom politikom
Ministri EU u zaključcima naglašavaju i potrebu da se Srbija uskladi sa viznom politikom EU.
“Pozdravljamo prve korake učinjene u ovom pravcu i naglašavamo da su potrebni dodatni napori u ovoj oblasti, posebno u odnosu na treće zemlje koje predstavljaju bezbednosni i migratorni rizik za EU”, navodi se u zaključku.
Savet EU primećuje napredak u nekim oblastima vladavine prava, ali ukazuje i na “ukupni ograničeni napredak i kontinuirana kašnjenja u brojnim oblastima”.
Zaključci pozdravljaju usvajanje Ustavnih amandmana o jačanju nezavisnosti pravosuđa i pozivaju na primenu, kao i na ukupuno jačanje nezavisnosti sudstva.
U delu teksta o vladavini prava navodi se da Srbija treba da pokaže političku volju za jačanje borbe protiv korupcije i konkretne opipljive rezultate u ovoj oblasti.
Savet EU izražava “ozbiljnu zabrinutost” zbog odsustva napretka u oblasti slobode izražavanja u nezavisnosti medija, što utiče na “mogućnosti birača da imaju informisani izbor tokom izbornog procesa”. Vlastima u Srbiji upućen je poziv da se hitno primeni medijska strategija, “u duhu usvojenih ciljeva”.
Kad je reč o ekonomskim kriterijumima, EU pozitivno ocenjuje kontinuirani napredak u izgradnji funkcionalne tržišne ekonomije i ohrabruje Srbiju da intenzivira strukturne reforme javnih i državnih preduzeća, posebno u energetskom sektoru, navodi se u zaključcima, uz konstataciju da je Srbija “zadržala nivo pripremljenosti za otvaranje klastera 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast).
Srbija treba da prida posebnu pažnju punom poštovanju ljudskih i manjinskih prava, navodi se u tekstu Saveta ministara.
“Poštovanje prava LGBT osoba, uključujući i njihovo pravo na slobodno okupljanje i izražavanje treba da se unapredi, što je bilo naglašeno tokom postupanja srpskih vlasti za vreme manifestacije Evroprajd u Beogradu.”
Savet ministara naglašava i značaj “smislene” regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina, rešavanja pitanja nestalih osoba i saradnje sa Rezidualnim mehanizmom suda za ratne zločine, uz ocenu da “ne sme biti podrške i javnog prostora za osuđene ratne zločince, niti veličanja ili poricanja zločina”.
Izvor: RTS
