„Zajednicu srpskih opština Vučić će dobiti, Brisel i Vašington su mu to obećali. Ali ne mnogo više od toga. Srbija je na Kosovu s leđima uza zid“, piše švajcarski „Noje cirher cajtung“.
Brisel i Vašington de fakto žele priznanje Kosova od strane Beograda, piše za list Noje cirher cajtungnovinar Andreas Ernst u tekstu pod naslovom „Srbija na Kosovu sa leđima uza zid“.
U članku se najpre podseća da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će uputiti zahtev komandantu Kfora o povratku srpskih snaga bezbednosti na Kosovo, jer je bezbednost srpske manjine dovedena u opasnost. Pritom se Vučić poziva na rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244 iz 1999. godine, koja, kako se navodi u članku, „pod određenim uslovima dozvoljava povratak nekoliko stotina srpskih vojnika i policajaca na teritoriju Kosova“.
„Zahtev će naravno biti odbijen, jer bi naoružano srpsko prisustvo na Kosovu naišlo na žestok otpor države i društva. Osim toga, Kfor je upravo zato tamo, kako bi svim stanovnicima bila zagarantovana bezbednost. Pristanak bi bio kapitulacija pred tim zahtevom. Vučićev zahtev je per domo (za svoju korist, prim.red.): on domaćoj publici želi da pokaže da je svim sredstvima spreman da se bori za Kosovo. Ali taj korak pre svega pokazuje jedno: njegov manevarski prostor je sve manji“, ocenjuje švajcarski list.
-pročitajte još: Nemačka štampa: „Potpaljivanje fitilja na kosovskom buretu“
Dalje se navodi da je situacija na Kosovu sve samo ne normalna: da je na severu zemlje neka vrsta vanrednog stanja, da su glavni granični prelazi prema Srbiji blokirani barikadama i da ih nadziru naoružani civili. Zatvorene su škole, javne ustanove, kao i većina kafića i restorana.
Situacija je eskalirala, piše Noje cirher cajtung, nakon pokušaja Prištine početkom novembra da zabrani upotrebu srpskih registarskih tablica. Podseća se da su istog meseca srpski policajci napustili Policiju Kosova, a da su otkaze dali i sudije i gradonačelnici.
„Osim na graničnim prelazima, kosovska država je na severu jedva još prisutna. Specijalni izaslanici iz Brisela i Vašingtona obilaze Prištinu i Beograd, u pokušaju da smire situaciju. Ali to nije lako.“
Krivca za najnoviju eskalaciju nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok vidi u Beogradu, ali time nije sve u potpunosti razjašnjeno, ocenjuje švajcarski list i napominje: „Istina je da je Vučić nedavno ponovo izgubio prisebnost nazvavši Kurtija ’terorističkim ološem’. Ali to nije bio znak njegove snage. I Beograd i Priština osećaju da bi duga faza zamrzavanja konflikta uskoro mogla da se završi. Bliži se kraj prividno večnom provizornom rešenju. To uključuje i veliku srpsku laž da je Kosovo i dalje njen sastavni deo, ali to takođe uključuje i iluziju Prištine o suverenosti na celom Kosovu“, piše Noje cirher cajtung.
„Kako bi održao zamah političke dinamike, Kurti provocira kosovske Srbe tako što nastupa kao legalista i ponaša se kao da je sever Kosova deo zemlje kao i drugi. Najavljuje opštinske izbore na severu na kojima samo kosovski Albanci žele da učestvuju, da bi onda opet odustao od njih. Time podiže tenzije, a Berbokova ga uprkos tome hvali kao glas razuma.“
„Beograd pokušava da drži u šaci svoj poslednji zalog – stanovništvo na severu Kosova. Snažno podržava tamošnje Srbe i podiže nacionalističku retoriku. To takođe pojačava opšti osećaj krize i jača zapadne diplomate u nameri da nastave sa nemačko-francuskim pregovaračkim predlogom. To bi Vučića moglo da dovede nepovoljnu situaciju. Zajednicu srpskih opština će dobiti, Brisel i Vašington su mu to obećali. Ali ne mnogo više od toga. Srbija je na Kosovu s leđima uza zid“, zaključuje analizu švajcarski Noje cirher cajtung.
Tenzije na Kosovu – i dalje bez rešenja
BiH – samo simbolično korak dalje
Povodom odluke šefova država ili vlada EU da se Bosni i Hercegovini kao petoj zemlji Zapadnog Balkana dodeli status kandidata za članstvo u EU, diseldorfski list Rajniše post piše:
„Ta zemlja je time samo simbolično korak dalje. Pre nego što započnu konkretni pristupni pregovori, EU očekuje seriju reformi. Tek tada počinje proces, koji sam po sebi može da potraje godinama. Još 2003. godine EU je Bosni ponudila perspektivu članstva. Kao poslednja od šest zapadnobalkanskih država, sada je i Kosovo podnelo zahtev za članstvo.“
Priredio B. Rabrenović
Izvor: DW
