Piše: Vladimir Djukanović
Amerika se trese pod skandalom vezanim za cenzurisanje priče o korupciji Hunter Biden-a, sina američkog predsednika. Kompromitujući mejlovi i dokumenta koja se odnose na njegove sumnjive poslove u Ukrajini i Kini su se nalazili u sada već slavnom laptopu. Pri popravci laptopa čovek koji je popravljao kompjuter je sadžaj istog odneo u FBI sa idejom da se sin predsednika istraži. Umesto da vest dosegne sve medije, američki državni aparat je sve uradio da informacije cenzuriše kako skandal ne bi tresao tada klimavu predsedničku kampanju. FBI je pustio buvu da je to ruski fake news.
New York ima dva glavna pisana dnevna medija, jedan je New York Times a drugi New York Post. Prvi čita njujorška liberalna elita a drugi običan narod. Rat između te dve dnevne novine traje decenijama jer stoje na dve strane političkog spektruma. Post je prvi objavio informacije sa laptopa ali ubrzo su doživeli veliku neprijatnost jer su društvene mreže krenule u zabranu njihovih sadržaja. Situacija je kulminirala 14. oktobra 2020. kada je Twitter zabranio slavnoj medijskoj kući objavljivanje vesti vezanih za sina tada predsedničkog kandidata Joe Biden-a. Bili su blokirani na 2 nedelje na Twitter-u.
Od same najave Elon Muska da će kupiti Twitter i ukinuti besmislene cenzure koje su konstantno smrdele na levičarsku političku baru, članovi Demokratske Partije su skoro histerično kritikovali ovaj potez. Išli su do toga da ga optužuju da je rasista i fašista. U današnjem globalnom političkom diskursu najjači argument protiv nekoga ko te intelektualno poklopi je takozvana hitlerizacija. Kroz suze prekineš svaki razgovor, nazoveš osobu fašistom i u svojoj malenoj glavici proglasiš pobedu. Armija woke idiota danas hoda planetom ubeđena da je to pravi put u svetlu budućnost. Onda im ovi sa desnog krila odbruse da su komunjare, uvuku se u svoje crkve i to je to. Debili zauzmu busije, dijalog stane a tenzije se goje u jesenju krmaču spremnu za svinjokolj.
Još pre nego što je laptop postao tačka lomljave američke politike, FBI je danima pre grumovao Twitter da budu oprezni oko potencijalnih lažnih vesti o Hunteru. Sam laptop je bio pod istragom skoro deset meseci pre nego što je vest pukla, i tek sada izlaze detalji i sam FBI je u centru skandala. Nisu otkrili da je osoba koja je popravljala laptop sama otišla u agenciju i transparentno otvorila istragu, nego su društvenim mrežama prodali priču kako očekuju da će rusi hakovati ljude bliske Biden-u. Mark Zukerberg, koji vodi Facebook je još u avgustu u podkastu kod Joe Rogana izjavio da je FBI upozorio njegove direktore da se očekuje poplava lažnih vesti. Glavni agent koji je imao nedeljne sastanke sa Twitterom i ostalim mrežama je Elvis Chan, kome je teza na postdiplomskim studijama bila teorija, sada već opovrgnuta, da su rusi pomogli Trumpu na dođe na vlast. Pre nekoliko dana je bio svedok u sudskom procesu koji su pokrenuli republikanci i gde optužnica glasi da su zvaničnici Bele Kuće, zajedno sa državnim institucijama i velikim tehnološkim firmama, radili na cenzuri svih vesti koje su imale negativnu konotaciju za Bidenovu administraciju.
Musk je sva dokumenta predao slavnom istraživačkom novinaru Matt Taibbi-ju koji je poznat po svojim tvrdim stavovima prema političkoj eliti. On je u petak pustio „The Twitter Files“ u kojima dešifruje mejlove između zaposlenih unutar firme. Jasno je da su zabrane objava došle od politički ostrašćenih koji se nisu obazirali na sama pravila društvene mreže. Treba napomenuti da je nekoliko direktora unutar Twittera izrazilo sumnju da je zabrana protivna uslovima korišćenja društvene mreže. Ali većina je prionula da priču zataška i isljučila sve linkove koji vode ka sajtu New York Post-a. Pre toga se nikada nisu bavili verifikacijom vesti iz klasičnih izvora. Pored toga mejlovi pokazuju direktnu vezu između nekoliko direktora i demokratske stranke. Zahtevi za brisanje twittova su dolazili iz Demokratskog Nacionalnog Komiteta, krovne institucije demokrata.
Navodno hakovanje je bila lažna uzbuna ali su unutar Twitter-a zaposleni brzo prozreli nameru zvaničnika. Jedan bivši zaposleni je izjavio: „Hakovanje je bio samo izgovor, ali nakon par sati shvatili smo da priča neće proći. Ali niko nije imao hrabrosti da poništi odluku.“ Interesantno je da levo naslonjeni mediji i dalje priču o korupciji Hunter Biden-a navode kao nešto što nije dokazano aludirajući na besmisleni koncept fake news-a. FBI je deset meseci imao Hunterov laptop i iz njega video jasnu prepisku sa Ukrajinskom firmom Burisma, od koje je primao $50,000 mesečno za poslove za koje nije bio kvalifikovan niti je imao dana iskustva. NBC navodi da je između 2013. i 2018. godine inkasirao oko $11 miliona, deo od Burisme a deo od kineskih firmi koje su tražile pristup njegovom ocu, koji je u to vreme bio podpredsednik SAD.
U svojoj autobiografiji Hunter sam navodi uplate ali eto tvrdi da je sve brzo potrošio jer se to događalo usred njegove adikcije na krek kokain. I još se požalio da ne zna kako da plati poreze koje duguje državi od $313,000. Američki poreznici su nadaleko poznato po tome da ne praštaju nikome ni cent, i često daju sebi za pravo da love svoje dužnike širom sveta. Ali ako si podpredsednikov sin, onda ova pravila ne važe. Onda se izmišljaju šeme kako da se medijima zamažu oči i da se priče o korupciji pretvore u ruske bajke.
Moram napomenuti da je bilo nekoliko direktora unutar društeve mreže koji su su jasno ovu cenzuru označili kao upitnu. Politika Twitter-a je bila da ovakve sadržaje označi ali da ih niti briše niti zabranjuje sam medij. Ali bili su nadglasani i ubrzano ućutkani. Ovo je još jedan primer kada političko opredeljenje pomuti mozak ljudima i odvede ih pravo u pakao cenzure. Bedni politički aktivisti i njihovo primitivno ubeđenje da je njihov pogled na svet baš taj koji svaki Homo sapiens mora da prihvati je pakao koji živimo vekovima. Spremni da odu u svaku krajnost zarad svoje primitivne političke ideologije često gaze sve moralne norme i društvene konvencije. Naročito su jaki u gomili, kada dijalog metamorfozira u verbalno nasilje. Ali kada su njihovi mladunci u pitanju, onda sve pada u vodu – braniti svoje dete je ipak nesalomiv instikt. Popovanje koje političari rezervišu za svet oko sebe ne važi za njihove, od koksa rašrafljene sinove. I dok klinci obični smrtnici robijaju zbog par džointa, sinčići iz političke aristokratije mogu so da zamene kokainom i nikada neće videti unutrašnjost pritvora, a o pravom zatvoru da ne pričamo.
Politički skandali bi morali da imaju ulogu resetovanja političkog života. Da odstrane sve koji nisu društveni primer i na sceni ostave one koji svojim delom i svojom okolinom plene, a ne truju. Poslednjih godina na globalnoj sceni smo svedoci normalizacije skandala kao standardnog dela političkog diskursa. To nas vodi u sve veću splačinu jer časni ljudi beže od političke aktivnost jer oni sa kojima moraju da sede u tom kontekstu su obično društvena đubrad.
Gde sve to vodi? U verbalno nasilje kojem svedočimo svakog dana. To nasilje doprinosi lažnim podelama koje pogoduju isključivo političkoj eliti. Slavni američki filozof John Rawls, inače otac političke korektnosti je imao jednostavnu ideju: budi civilizovan u svom političkom diskursu zarad budućnosti svoje dece jer verbalno nasilje je alternativa. A od tog nasilja do koncentracionih logora je samo par godina.
Izvor: FEJSBUČENJE
